My fift to mudita - youth poetry of Zen and love

As (c) owner and author I give my youth songs to Mudita for use in any form and shape.
For wisdom clock, promo use etc. songs I did back in 98
Only few are in English (this is not complete, I ll post more later) and rest is in SERBIAN, so you will need
someone who speaks Serbian/Croatian/Bosnian/Montenegrian

SUNSET

I

Sunset is my grave
as a darkness falls
over my dreams

No more do
I see shadow of you

No more do
I see life in your eyes

It seems like
you are dying in me.

II

Before

I felt your heartbeat
like the beat of my heart;

Before

I felt you
in me;

I felt like I see
through your eyes.

Now I feel no pulse of yours,
I feel emptyness instead of you;
I know I am blind.
III

Man can get lost in a haze;

I don’t wanna loose myself
in a haze of my memories!

I want a real you,
as real as I am,

Or, if so unreal I am,
You are unreal too :slight_smile:

IV (Downmix - sunset)

I see your smile made
of passing clouds;

I see your face in the debris
of the sunset;

In the evening winds
I hear your voice following me;

How could it be -
we are always apart,
but also together?

Ponirući u sebe

Neko može pomisliti kako su ljudi sebična i narcisoidna bića;

Jer, sve što čine, čine da bi voleli sebe što više;

Čak i kada stvaraju, čine to da bi uživali u svesti o svojoj veličini i stvaralačkoj moći. Zadovoljstvo u rešenom problemu je što prevazilazimo prepreku. Kada pokušavaju da se dopadnu drugima, čine to da bi u drugima videli odobravanje i potvrdu svoje lepote i vrednosti. Kada kupuju, čine to da bi imali dokaza o materijalnom dobru koje su stekli.

Dakle, čovek uvek traži potvrdu o svojoj vrednosti. Ako se desi da ga okolina omalovažava, ili da na bilo koji način, slika o sopstvenoj vrednosti jednog ljudskog bića bude osporena, čovek pada. Čovek uvek mora imati neki izlaz – rečeno je u “Zločinu i kazni”. Taj izlaz je svest o sopstvenoj vrednosti. Nije bitno kako će je steći - slavom, novcem, ratom… ali bez nje nema čoveka.

Ali, zar mi sami sebi nismo dovoljno vredni? Da li su potrebne tolike žrtve, tolika opravdanja, da bi lik u ogledalu izgledao malo bolje?

Ove pesme nisu tu da stvore lepšu sliku o meni. One su tu da biste Vi, čitaoče, na trenutak pogledali svet iznutra.

Zen pesma:

Put

Veliki put je bez prolaza
iako hiljade staza vode ka njemu

Kada prođeš kroz neprolazni prolaz
Slobodno koračaš izmedđu zemlje i neba

PESME:

Kapija

I

Postoje reči
da opišu nepostojeće

Njihovim postojanjem
počinje da postoji i ono što opisuju

Jedna od njih je Raj,
mesto vrhunske sreće

II

Neki kažu -
Raj je mesto na zemlji;

Drugi -
Raj je na nebu;

Ako je Raj
mesto gde počiva sreća,

Raj je prvo u nama,

Barem deo njega

III

Tražeći Raj

Čovek je kročio u kosmos,
dosegnuo dno okeana,
dodirnuo vrh planine

Sa Rajem u mislima

avanturisti odlaze u nepoznato,
monasi u manastire;

IV

Nisu ga našli

ni na Nebu
ni na Zemlji
već tamo gde je uvek i bio -
u njima samima

Ona (Sredina)

Trebaju mi reči, jednostavne
da opišem komplikovanu igru
u koju sam ušao bez volje.

Početka se ne sećam
Sve između ću zaboraviti
Ako dođem do kraja

Ali šta ako početka bilo nije?

Sve u sredini
Između mene i nje
Sve je ona.
Ništa sam ja.

Nerođen, neumro,
Volim je, i mrzim
da bih je voleo, jače

U mom snu
(Kako dospevamo u san?
Budeći se, ili pošto zaspimo?)

Plaši me, tigar u njenim očima.
Vatra na njenim usnama
zgara me u pepeo.
Zid oko nje ne dopušta
Ni da je vidim.

A vidim je u snu.
Tigru se tupe zubi
Vatra u njoj se gasi
Zid se ruši sam od sebe

Tigar postaje umiljato mače
Vatra postaje voda života
Zid postaje most između nas

Da bih postao
Most između nas
Da bih preplivao vodu života
Da bih pomazio umiljato mače
Budim se

Pokret znači, tek kada ga nema,
Zvuk, znači samo u tišini
Mi značimo, samo onda kada nestanemo.

Osmeh :slight_smile:

Ako ne mogu dobiti
njene osmehe
upućene meni,

Moram hvatati
njene osmehe
upućene drugima.

Ja sam lovac na njenu sreću
kojoj ne pripadam ni malo.

Voleo bih da sam ja sva njena sreća
kao što je ona moja;

Dovoljno je čuti njen glas
i znati da je upućen meni

Dovoljno je videti njen osmeh
koji je upućen meni.

Dovoljno,
Dovoljno, da bolje biti ne može

San
(Pozovi me u svoje snove)

Svaki san ima početak, kraj;

Svaki dan završava se
početkom sna,

Svaki dan počinje
završetkom sna;

Ako je život
početak sna,
smrt je
njegov kraj;

  • Mi sanjamo budni -

Ako je smrt
početak sna
Umiremo svakog dana
kada zaspimo…

2 Likes




1 Like




1 Like




1 Like




1 Like




1 Like




1 Like




1 Like